Sa štitom ili bez njega Miroslav Radulović, “Borske novine”

podnaslovi } Sa štitom ili bez njega DVA ČLANKA – TRI TUŽBE „NESTAŠNO DETE” U OTVORENOM STUDIJU

„NESTAŠNO DETE” U OTVORENOM STUDIJU

- Borske novine su tako, mic po mic, postale anfan teribl za aktuelnu borsku vlast i ona bi, sasvim je izvesno, volela da prestanemo da izlazimo. I uopšte, ceo segment informisanja u borskoj opštini je doveden gotovo na nulu. Fabrički list Kolektiv je prešao u RTB Bor, koji sada za razvoj lokalnog informisanja ne daje ni prebijenu paru, a opštini su ostali Radio i televizija Bor. Pošto se na radio gleda sa izvesnom dozom potcenjivanja, demokratama na vlasti ostaje samo Televizija. Najbolju ocenu o tome kako političri gledaju na borsku televiziju dao je neposredno pred Novu godinu sam predsednik opštine. „Bolje je kada štrajkujete i kada ne emitujete nikakav program” - rekao je na konferenciji za štampu prvi čovek Bora, inače član Demohrišćanske stranke Srbije. Predsednik je dao možda i ličnu ocenu kvaliteta ovog elektronskog medija, kojeg, istini za volju, borski političari veoma retko koriste. Dnevno se emituje dvadesetak minuta vesti, a jednom nedeljno (ponekad i ređe), na programu su sučeljavanja tipa Otvoreni studio. Ostalo su hitovi dana, programi drugih televizija, serije i filmovi iz Latinske i Srednje Amerike i vesti Radija B-92. Za te usluge opština, odnosno građani Bora izdvajaju godišnje desetak miliona dinara.

U planovima za budućnost, odnosno u srednjoročnom programu razvoja, borska opština ne planira nikakvo jačanje oblasti informisanja. U Boru, pa i u celom Borskom okrugu (opštine Bor, Majdanpek, Negotin i Kladovo), ne postoji nijedan drugi ni nezavisni ni „zavisni list”. Borske novine su, dakle, jedine koje građanima, za sada samo Bora, mogu da pruže bar deo informacija iz domena rada skupštinskih organa. Možda se od nas više očekivalo, ali sa opštinske strane nije bilo nikakve inicijative. Jednom smo napravili kalkulaciju za normalno izlaženje opštinskog nedeljnika, ali nismo sigurni da li je ona došla tamo gde treba, odnosno gde je završila. Jednostavno, ljudi iz opštinske vlasti obrate pažnju na informisanje samo u trenutku kada to ne mogu da izbegnu. Sada je aktuelan izbor novog direktora pominjanog Javnog preduzeća Štampa, radio i film. Borski političari nemaju poverenje u ovdašnje novinare, pa svim silama nastoje da prvog čoveka firme dovedu iz drugog grada. Misle, valjda, da će tako lakše moći da manipulišu sa „neiskvarenim” čovekom. Malo ih koči obaveza da takvom stručnjaku moraju da daju stan, posao bračnom drugu i normalnu platu (novinarska plata u Boru sada je 9.000 dinara). Ali, kako sada stvari stoje, to ih neće pokolebati.

Kada smo 1994. godine počinjali naš put u nepoznato, na sastanku redakcije smo rekli da idemo i da nameravamo da se vratimo sa štitom ili na njemu. U devetogodišnjem putovanju kroz vreme možda nam je vera malo poljuljana, ali štit još uvek čvrsto držimo i sigurni smo da, u najgorem slučaju, neke dolazeće generacije mogu da nas vrate makar položene na njemu. Stekli smo i samopouzdanje, zaboravljeni od političara, koji mnogo vremena troše na mnogo važnije stvari nego što je informisanje.